Mak je ne samo uljana već i vrlo važna lekovita biljka ali se kod nas slabo gaji. U semenu se nalazi 50-60 ulja koja se koriste za jelo. Mak (odnosno suve čaure) se koristi za dobijanje morfijuma i drugih alkaloida potrebnih za izradu raznih lekova. Morfijum je najvažniji alkaloid, služi za ublažavanje bolova,smirenje nerava,za nesanicu...
Estrahuje se od mlečnog soka biljaka, zato se koriste forme maka bogate mlečnim sokom poznatim kao opijumski mak. Za lekovito dejstvo mora se koristiti u malim dozama, npr.0,001g smrtno deluje kod dece. Zato se kao lek mora koristiti u jako malim dozama.
Mak vodi poreklo iz Male Azije. To je jednogodišnja biljka slabo razvijenog i plitkog korena. Stablo je vertikalno, glatko, okruglo i vrlo krhko, visine do 1,5 m pri vrhu se grana. Plod je čaura a u čauri ima 66000-180000 semenki težine 3,5-8 g. U zavisnosti od klimatskih uslova gaji se kao ozima ili jara forma. Vrlo je osetljiv na niske temperature, na -6 već izmrzava.
Gajenje
Mak dobro uspeva na nezakorovljenom, dobro strukturnom zemljištu. Ne podnosi zemljišta izložena vetru, slana i teška. Mora se gajiti u plodoredu i na isto mesto dolazi tek posle 3-4 god. Dobri predusevu su grahorica, rani krompir. Dobar je predusev za ozima žita.
Osnovna duboka obrada ide u jesen i do setve se mora više puta kultivisati i uništavati korovi kako bi zemljište bilo čisto i ravno pre setve.
Đubrenje se vrši stajnjakom pod osnovnu obradu i to 40-60 kg/ha N, 50-60 kg/ha fosfora i 30-40 kg/ha kalijuma. Prihrana se vrši Azotom.
Setva se vrši krajem septembra i početkom oktobra a u proleće kad i jara strna žita. Seje se širokoredo, najbolje je 10-12 biljaka po metru kvadratnom, odnosno 50-60 cm. međ. razmak. Količina semena je 4-5 kg/ha i pošto je sitno meša se sa peskom. Dubina setve je 1-2 cm. Posle setve treba povaljati i okopati kad nikne.
Žetva je u vreme tehničke zrelosti kad ima najviše opijuma, odnosno kad čaure menjaju boju od plavičasto zelene u sivkastu. Sirovi opijum se dobija zasecanjem čaura i to treba raditi izjutra jer posle smolasta masa sirovog opijuma postaje lepljiva.
Ing.polj ratar.povrtar Vladan Marković
specijalista oganske proizvodnje